Vojvođanska zelena inicijativa

Četvrti ciklus dokumentarnog tv serijala “Zelena patrola na delu”, pod nazivom “Šta je bilo posle” snima se, ovaj put i za potrebe emitovanja ovog serijala u SAD, gde će se i emitovati.

Inače, serijal se snima i emituje od 2010. godine i bilo je neophodno podmladiti ekipu. Pred kamerama su i dalje studenti Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada: master inženjerstva zaštite životne sredine Milica Alavanja, koordinatorka projekta i student na smeru Upravljanje rizikom od katastrofalnih događaja i požara, Rade Ivanović.

"Cilj snimanja ciklusa 'Šta je bilo posle' je da vidimo na koji način se, u međuvremenu, pristupilo rešavanju problema kojim smo se bavili u serijalu. Prvobitni tim Zelene patrole je, u prethodne tri godine, snimio 36 polusatnih emisija na različite teme u regionu. Namera nam je bila da učinimo probleme vidljivim kako bismo doprineli bržem i kvalitetnijem rešavanju tih problema. Kriterijum za izbor tema koje ćemo snimati je bio sledeći: broj građana koje ugrožava, koliko dugo se građani i ekološke organizacije bore za rešavanje problema, da li su iscrpljene sve mogućnosti kad je u pitanju obraćanje inspekcijama. Mi smo i posle snimanja emisija bili u kontaktu sa građanima i ekološkim organizacijama i pružali im logističku podršku u neravnopravnoj borbi protiv “investitora” i neodgovornih i korumpiranih donosilaca odluka. Osim emisija, mi smo snimili i više od 30 vesti, kad je bilo neophodno brzo reagovati. Učestvovali smo u velikom broju kampanja koje su se odnosile na zaštitu životne sredine i doprineli njihovom uspehu", rekla je Milica Alavanja, koordinatorka projekta.

"Osim novinarskog posla ispred kamere, tu su obaveze: odnosa s javnošću, montaže i rada u studiju.Osim toga, vodili smo računa o raznovrsnosti problema i ravnomernom rasporedu lokacija, jer jedan od ciljeva je bio da ohrabrimo građane i ekološka udruženja da se bore za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i kvalitet života. Mi smo dobili više od 500 prijava i nemoguće je izaći na sva ta mesta, snimiti zagađenja i emitovati. Ako napravimo pregled prijavljenih problema, vidimo da se veliki broj problema ponavlja: vodotokovi su praktično otvorene kanalizacije, zemljište je zagađeno zbog prekomerne upotrebe pesticide, zatim oko livnica i topionica, vazduh je zagađen zbog saobraćaja i nekorišćenja filtera od strane zagađivača", kaže Rade Ivanović, koji se dobro i brzo snašao u ulozi asistenta koordinatora, koja podrazumeva da vozi, snima, govori pred kamerom…

"Važno je reći da nam nije teško i da nas građani lepo primaju! Imaju razumevanja kad smo zauzeti i ne možemo da izađemo na teren, onda nam šalju fotografije i snimke pa možemo da to prosledimo medijima, koji to objave jer znaju da smo pouzdani što se tiče informacija iz oblasti zaštite životne sredine. Mnoge probleme smo rešili a da nismo ni izašli na teren! Serijal se emituje na više od 50 TV u regionu, tako da je veliki broj predstavnika institucija i donosilaca odluka upoznat s našim aktivnostima. Nekad je dovoljno da pozovemo nadležne inspektore i kažemo da su građani prijavili ekološki problem, i da ćemo snimati emisiju na tu temu, pa da oni u međuvremenu preduzmu mere kako bi se problem rešio. Posebno uživamo u snimanju ovog ciklusa, kad ponovo dolazimo kod ljudi kojima smo u međuvremenu pomogli, ako ne i da reše problem, bar da ne budu sami u njemu. Mi smo u međuvremenu, s njima, postali prijatelji. To je najdragoceniji benefit koji imamo iz ovog projekta. Osim toga, učestvujemo na festivalima dokumentarnog ekološkog filma u regionu što je neprocenjivo s aspekta upoznavanja novih ljudi i novih inicijativa u oblasti zaštite životne sredine", kaže Ruža Helać, autorka i urednica serijala.

"Za sada smo snimali, ponovo, na oko dvadesetak lokacija i zaključili da ima značajnih rezultata: napravljen je autoput za građane Palića, izmeštena fabrika nameštaja iz Surduka, prestala sa radom Livnica 034 u Kragujevcu, zaustavljen rad ciglane iz Gornje Rogatice koja je kao gorivo koristila animalni otpad, pokrenute su javne rasprave u vezi s nekim “investicijama”, onemogućena je eksploatacija kamena sa lokacije u NP Fruška gora, u javnost je izašao problem obolele dece iz Zajače…Osim toga, važno je postojanje ovakvog projekta, kao što je Zelena patrola na delu, jer deluje preventivno i obeshrabrujuće na potencijalne zagađivače", govori Milica Alavanja o saznanjima šta se dešavalo posle snimanja i emitovanja emisija, u prethodna tri ciklusa.

Šta je ono što usporava promene na bolje kad je u pitanju zaštita životne sredine?

- Jedan od najvećih problema je negovanja 'salonske ekologije', gde se troši i novac i vreme a radi razmene nefunkcionalnih informacija i znanja. Na konkursima se dodeljuju sredstva upravo ovakvim projektima, koji nemaju nikakve konkretne rezultate, ali stvaraju lažni osećaj da se radi i deluje u oblasti zaštite životne sredine. Projekat bi morao da ima i edukaciju i informisanje i akciju. Međutim, sve se završi na opisivanju problema i konstataciji da će se preći na akciju, kad prođe ekonomska kriza i kad se steknu uslovi! Zaboravlja se da je upravo ovakav oportunistički pristup problemima u oblasti životne sredine jedan od generatora ekonomske krize. Kako? Zagađenost životne sredine i loš kvalitet života građana uzrokuju povećane troškove u zdravstvu, gubitke na radnim mestim zbog odsustva zaposlenih i veoma su skupi projekti čišćenja zagađenih vodotokova i zagađenog zemljišta! To su troškovi koji nisu direktne investicije i ne bi bili neophodni da smo se pridržavali zakona i procedura - zaključila je Ruža Helać.

Šta su zamerke na ovakav aktivistički način rada?

- Zameraju nam da se, često, posle emitovanja emisija "Zelena patrola na delu" zatvaraju fabrike i ljudi ostaju bez posla u vreme ekonomske krize. Što nikako nije tačno! Mi smo se uverili da zagađivači ne poštuju ni druge propise! Zaposleni su takođe ugroženi jer se ne vodi računa o zaštiti na radu, plate su male i nisu redovne, ne plaćaju obaveze prema državi I poreski su dužnici! Oni samo besomučno iskorišćavaju prirodne resurse i radnu snagu. Uništavaju putnu infrastrukturu i bezobzirno zagađuju životnu sredinu! To nisu poželjni investitori! Za njima ostaje samo jad, beda i bolest! Tako je svugde gde smo snimali! Podsetiću na poslednji aktuelni primer: slučaj obolele dece u Zajači gde Farmakom prerađuje stare olovne akumulatore.

Kakva je perspektiva serijala “Zelena patrola na delu”?

- Dobra! Nama se veruje! Veruju nam mediji, NVO, građani i inspektori! Imamo više od 500 prijava najrazličitijih ekoloških problema! Već smo poznati u regionu, gde smo snimali neke emisije. Serijal se emituje na velikom broju TV iz Srbije, ali i iz regiona. Zahvaljujući TV B92, na kojoj se serijal emituje premijerno, od aprila 2013. godine 4. ciklus serijala “Zelena patrola na delu – Šta je bilo posle” može se gledati i na teritoriji SAD.

Tim Zelene patrole je u četvrtak 2. maja posetio Gunaroš i tamošnju osnovnu školu, ne bi li se uverio u to da se direktorica i uprava škole staraju o bezbednosti učenika, jer je to bio glavni razlog seče drveća u školskom dvorištu. Pogledajte kako se to radi u Gunarošu, opština Bačka Topola, i kako se oni staraju o svojoj deci.

Sve je počelo prošle godine. Na poziv ekološkog udruženja "Hrast", Zelena patrola je izašla na teren u nedelju 11. novembra 2012. godine i tom prilikom se uverila da se u dvorištu osnovne škole "Doža Đerđ" u Gunarošu bespravno seku stabla. Iako je bila nedelja, u dvorištu škole "majstori" su, kao opsednuti Đilasom Drvosekom, nemilice sekli stabla motornim testerama. Ogromna količina drvne mase, od stabala koja su državno vlasništvo, odlazi u privatne ruke.

Zelena patrola je obavestila policiju i dežurni policajac je izašao na lice mesta i legitimisao "drvoseče", koje nisu imale dozvolu za seču stabala u školskom dvorištu. Naime, nadležni inspektor nije ni izlazio na teren, te stabla za seču nisu ni bila obeležena. Na insistiranje policajca, "drvoseče" su tog dana odustale od seče.

Međutim, već sutradan, u ponedeljak 12. novembra nastavili su sa sečom, kao i u subotu, 17. novembra. Zelena patrola je u međuvremenu pokušala i nije uspela da stupi u kontakt sa Brankom Opsenicom, republičkim šumarskim inspektorom, koji je nadležan za davanje dozvole za seču stabala.

Kad je Zelena patrola drugi put došla u Gunaroš, u nedelju 18. novembra, u školskom dvorištu su i dalje brujale motorne testere i na sve strane su ležala oborena stabla - desio se masakr u školskom dvorištu!

S obzirom na to da saradnja s policijom nije dala nikakve rezultate, Zelena patrola je posetila Herminu Čikoš, direktoricu osnovne škole "Doža Đerđ" u Gunarošu, s namerom da sazna da li je dobijena dozvola za seču stabala u školskom dvorištu. Direktorica je tom prilikom izjavila da nadležni inspektor nije izlazio niti obeležio stabla za seču, da nije dao dozvolu i da im je usmeno dozvolio da sami (ona i školski odbor) odrede koja će se stabla seći. Na pitanje šta će se desiti sa drvnom masom, koja je ogromna, a u pitanju je kvalitetno tehničko drvo, direktorica je rekla da se drvna masa ustupa ljudima koji su sekli stabla kao nadoknada za njihov trud na poslu seče! Dakle, stabla se bespravno seku i sva drvna masa, koja je vlasništvo države, odlazi u privatne ruke!

Pre nekoliko godina takođe je došlo do bespravne seče u istom mestu, sa istim učesnicima i prošlo je bez ikakve odgovornosti. Tom prilikom je isečeno više od 80 stabala prečnika od jednog do jednog i po metra, visine nekoliko desetina metara. Ne zna se kod koga je završila ogromna drvna masa, koja je tada isečena u državnoj šumi pored škole.

Četvrti ciklus dokumentarnog tv serijala “Zelena patrola na delu”, pod nazivom “Šta je bilo posle” snima se za potrebe emitovanja ovog serijala u SAD. Inače, serijal se snima i emituje od 2010. godine i bilo je neophodno podmladiti ekipu. Pred kamerama su i dalje studenti Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada: master inženjerstva zaštite životne sredine Milica Alavanja, koordinatorka projekta i student na smeru Upravljanje rizikom od katastrofalnih događaja i požara, Rade Ivanović.

- Cilj snimanja ciklusa “Šta je bilo posle” je da vidimo na koji način se, u međuvremenu, pristupilo rešavanju problema kojim smo se bavili u serijalu. Prvobitni tim Zelene patrole je, u prethodne tri godine, snimio 36 polusatnih emisija na različite teme u regionu. Namera nam je bila da učinimo probleme vidljivim kako bismo doprineli bržem i kvalitetnijem rešavanju tih problema. Kriterijum za izbor tema koje ćemo snimati je bio sledeći: broj građana koje ugrožava, koliko dugo se građani i ekološke organizacije bore za rešavanje problema, da li su iscrpljene sve mogućnosti kad je u pitanju obraćanje inspekcijama. Mi smo i posle snimanja emisija bili u kontaktu sa građanima i ekološkim organizacijama i pružali im logističku podršku u neravnopravnoj borbi protiv “investitora” i neodgovornih i korumpiranih donosilaca odluka. Osim emisija, mi smo snimili i više od 30 vesti, kad je bilo neophodno brzo reagovati. Učestvovali smo u velikom broju kampanja koje su se odnosile na zaštitu životne sredine i doprineli njihovom uspehu. – rekla je Milica Alavanja, koordinatorka projekta. Osim novinarskog posla ispred kamere, tu su obaveze: odnosa s javnošću, montaže i rada u studiju.

- Osim toga, vodili smo računa o raznovrsnosti problema i ravnomernom rasporedu lokacija, jer jedan od ciljeva je bio da ohrabrimo građane i ekološka udruženja da se bore za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i kvalitet života. Mi smo dobili više od 500 prijava i nemoguće je izaći na sva ta mesta, snimiti zagađenja i emitovati. Ako napravimo pregled prijavljenih problema, vidimo da se veliki broj problema ponavlja: vodotokovi su praktično otvorene kanalizacije, zemljište je zagađeno zbog prekomerne upotrebe pesticide, zatim oko livnica i topionica, vazduh je zagađen zbog saobraćaja i nekorišćenja filtera od strane zagađivača. – kaže Rade Ivanović, koji se dobro i brzo snašao u ulozi asistenta koordinatora, koja podrazumeva da vozi, snima, govori pred kamerom…

Važno je reći da nam nije teško i da nas građani lepo primaju! Imaju razumevanja kad smo zauzeti i ne možemo da izađemo na teren, onda nam šalju fotografije i snimke pa možemo da to prosledimo medijima, koji to objave jer znaju da smo pouzdani što se tiče informacija iz oblasti zaštite životne sredine. Mnoge probleme smo rešili a da nismo ni izašli na teren! Serijal se emituje na više od 50 TV u regionu, tako da je veliki broj predstavnika institucija i donosilaca odluka upoznat s našim aktivnostima. Nekad je dovoljno da pozovemo nadležne inspektore i kažemo da su građani prijavili ekološki problem, i da ćemo snimati emisiju na tu temu, pa da oni u međuvremenu preduzmu mere kako bi se problem rešio. Posebno uživamo u snimanju ovog ciklusa, kad ponovo dolazimo kod ljudi kojima smo u međuvremenu pomogli, ako ne i da reše problem, bar da ne budu sami u njemu. Mi smo u međuvremenu, s njima, postali prijatelji. To je najdragoceniji benefit koji imamo iz ovog projekta. Osim toga, učestvujemo na festivalima dokumentarnog ekološkog filma u regionu što je neprocenjivo s aspekta upoznavanja novih ljudi i novih inicijativa u oblasti zaštite životne sredine. – kaže Ruža Helać, autorka i urednica serijala.

- Za sada smo snimali, ponovo, na oko dvadesetak lokacija i zaključili da ima značajnih rezultata: napravljen je autoput za građane Palića, izmeštena fabrika nameštaja iz Surduka, prestala sa radom Livnica 034 u Kragujevcu, zaustavljen rad ciglane iz Gornje Rogatice koja je kao gorivo koristila animalni otpad, pokrenute su javne rasprave u vezi s nekim “investicijama”, onemogućena je eksploatacija kamena sa lokacije u NP Fruška gora, u javnost je izašao problem obolele dece iz Zajače…Osim toga, važno je postojanje ovakvog projekta, kao što je Zelena patrola na delu, jer deluje preventivno i obeshrabrujuće na potencijalne zagađivače.- govori Milica Alavanja o saznanjima šta se dešavalo posle snimanja i emitovanja emisija, u prethodna tri ciklusa.

Šta je ono što usporava promene na bolje kad je u pitanju zaštita životne sredine?

- Jedan od najvećih problema je negovanja “salonske ekologije”, gde se troši i novac i vreme a radi razmene nefunkcionalnih informacija i znanja. Na konkursima se dodeljuju sredstva upravo ovakvim projektima, koji nemaju nikakve konkretne rezultate, ali stvaraju lažni osećaj da se radi i deluje u oblasti zaštite životne sredine. Projekat bi morao da ima i edukaciju i informisanje i akciju. Međutim, sve se završi na opisivanju problema i konstataciji da će se preći na akciju, kad prođe ekonomska kriza i kad se steknu uslovi! Zaboravlja se da je upravo ovakav oportunistički pristup problemima u oblasti životne sredine jedan od generatora ekonomske krize. Kako? Zagađenost životne sredine i loš kvalitet života građana uzrokuju povećane troškove u zdravstvu, gubitke na radnim mestim zbog odsustva zaposlenih i veoma su skupi projekti čišćenja zagađenih vodotokova i zagađenog zemljišta! To su troškovi koji nisu direktne investicije i ne bi bili neophodni da smo se pridržavali zakona i procedura.- zaključila je Ruža Helać.

Šta su zamerke na ovakav aktivistički način rada?

- Zameraju nam da se, često, posle emitovanja emisija “Zelena patrola na delu” zatvaraju fabrike i ljudi ostaju bez posla u vreme ekonomske krize. Što nikako nije tačno! Mi smo se uverili da zagađivači ne poštuju ni druge propise! Zaposleni su takođe ugroženi jer se ne vodi računa o zaštiti na radu, plate su male i nisu redovne, ne plaćaju obaveze prema državi I poreski su dužnici! Oni samo besomučno iskorišćavaju prirodne resurse i radnu snagu. Uništavaju putnu infrastrukturu i bezobzirno zagađuju životnu sredinu! To nisu poželjni investitori! Za njima ostaje samo jad, beda i bolest! Tako je svugde gde smo snimali! Podsetiću na poslednji aktuelni primer: slučaj obolele dece u Zajači gde Farmakom prerađuje stare olovne akumulatore.

Kakva je perspektiva serijala “Zelena patrola na delu”?

- Dobra! Nama se veruje! Veruju nam mediji, NVO, građani i inspektori! Imamo više od 500 prijava najrazličitijih ekoloških problema! Već smo poznati u regionu, gde smo snimali neke emisije. Serijal se emituje na velikom broju TV iz Srbije, ali i iz regiona. Zahvaljujući TV B92, na kojoj se serijal emituje premijerno, od aprila 2013. godine 4. ciklus serijala “Zelena patrola na delu – Šta je bilo posle” može se gledati i na teritoriji SAD.

Evropska unija namenila novac za izgradnju objekta za preradu životinjskog otpada, ali projekat će propasti jer izabrana lokacija nije dobra, a Jasna Avramović ne čini ništa da pribavi dokumentaciju.

BEOGRAD - Zavitlavaju se sa EU, koja im nudi ogromnu lovu. Donacija vredna 277.000 evra koju je Smederevu odobrila Evropska unija za izgradnju objekta za sakupljanje i preradu životinjskog otpada najverovatnije će biti izgubljena. Ukoliko do 1. jula taj grad, na čijem je čelu gradonačelnica Jasna Avramović, ne obezbedi odgovarajuću lokaciju za izgradnju objekta, Smederevci mogu da se pozdrave s donacijom.

Čudan dijalog

Ipak, to izgleda ne brine mnogo gradonačelnicu Smedereva Jasnu Avramović, što se najbolje vidi iz razgovora koji je s njom vodila Milica Alavanja iz serijala „Zelena patrola na delu“. Avramovićeva: Do 1. jula imamo da odgovorimo na dopunu konkursne dokumentacije. Zasad mi nemamo rešenje što se tiče dokumentacije.

Zelena patrola: Čekajte, a šta će biti s donacijom, da li ćete je prihvatiti, ipak je to...

Avramovićeva: Pa ne možemo da prihvatimo donaciju dok ne ispunimo sve uslove. Projekat može da bude najbolji na ovom svetu, ali, ako mi ne možemo da ispunimo uslov, koje je donator postavio, onda ne možemo da dobijemo donaciju.

ZP: Ali vi niste mogli da aplicirate na konkurs ako niste već ispunili sve uslove.

Avramovićeva: Pa eto tako, rekao nam je član gradskog veća da možemo da se igramo s donatorima, ali mi kao ozbiljna gradska uprava ne možemo se igrati s donatorima, lokacija koja je bila ponuđena je fiktivna.

Druga lokacija

Ovaj razgovor je dokaz da je Grad Smederevo u konkursu EU „poturio“ lokaciju koju nije imao, niti može da dobije građevinsku i lokacijsku dozvolu, a odluku je potpisala lično Avramovićeva.

Iako je EU, kako tvrdi Dejan Maksimović, rukovodilac tima koji je izradio projekat, odobrila gradonačelnici Avramović da pronađe drugu lokaciju za izgradnju objekta, ona ništa ne čini da pribavi potrebnu dokumentaciju.

- Grad je u januaru ove godine usvojio projekat i u februaru je s njim konkurisao za donaciju kod EU. Potvrda da je EU prihvatila projekat stigla je 29. maja, ali uz uslov da joj se dostavi sva dokumentacija o lokaciji. Gradonačelnica do danas nije učinila ništa da obezbedi novu lokaciju, već stalno izmišlja nove probleme - kaže Maksimović.

Donacija neće propasti

Gradonačelnica Jasna Avramović negira da opstruira realizaciju projekta i tvrdi da taj grad neće propustiti priliku da dobije donaciju.

- Lokacija koju smo bili ponudili EU je Detaljnim urbanističkim planom predviđena za tu svrhu. Ispostavilo se da ta lokacija ne može da dobije građevinsku dozvolu i mi tražimo neku drugu koja bi je zamenila- ističe Avramovićeva, protiv koje se vodi sudski postupak jer je optužena da je kao lekar primala mito.

1. Svi povređeni su ekološki aktivisti, članovi ekoloških i drugih udruženja građana iz Brodareva i Prijepolja, četvrti koji se spominje u medijima i protiv kog je podignuta krivična prijava je branio interes REV kompanije tj. zalagao se za gradnju brana. Ako imamo dve strane u sukobu i na jednoj su žrtve i povređeni a na drugoj je lice protiv koga je podignuta krivična prijava TO NIJE TUČA, to je nasilje nad ekološkim aktivistima (oni nisu nikog tukli).

2. Srbija je potpisala Kjoto protokol 2007. godine. Prema ovom dokumentu ne dozvoljava se gradnja visokih brana (a takve bi bile Brodarevo 1 i Brodarevo 2), takođe brane se ne mogu graditi protiv volje lokalnog stanovništva.

3. I još činjenica:

- REV je privatna kanadska kompanija, koja nikad nije realizovala sličan projekat! Sva dobit u ovom projektu bi išla njima!

- Cena koju oni nude stanovnicima za otkup zemljišta je takva da građani, koji se moraju iseliti, neće moći nastaviti život dostojan čoveka i oni bi praktično bili ekološke izbeglice i to bi palo na teret države Srbije.

- Sva struja će se izvoziti u Italiju, pa će oni (italijani) koristiti subvencije iz EU za korišćenje energije iz obnovljivih izvora. Italijani čuvaju svoje reke! Čak su se i neke ekološke organizacije iz Italije bunile protiv ovog projekta…Struja bi se prenosila preko Crne Gore…pa se protive i ekološke organizacije iz Crne Gore…

- Na obe brane bi bilo zaposleno 20 do 24 radnika! I nije nužno da su svi iz Brodareva i Prijepolja. - Voda je dragocen resurs – a ovim projektom gradnje brana bi upravljanje vodnim resursom reke Lim bilo prepušteno stranim kompanijama!

- O uticaju na životnu sredinu i zdravlje ljudi da i ne govorimo…to je najvažniji razlog zašto su građani Brodareva protiv gradnje brana! Građani Brodareva i Prijepolja se dugo bore za pravo na zdravu životnu sredinu, koju im garantuje Ustav Republike Srbije! Zelena patrola je snimala vesti i emisije na temu gradnje brana na LImu.

Zelena patrola je do sada snimila i emitovala 31. emisiju i više od 20 vesti, prema pozivu ekoloških organizacija i građana s teritorije Srbije, na teme ugrožavanja životne sredine. Iza svakog ekološkog problema stoji KORUPCIJA! Projekat Dokumentarni TV serijal “Zelena patrola na delu – videli, snimili, razotkrili” finansira Agencija za borbu protiv korupcije RS. Serijal se emituje premijerno na TV B92 Info i na 38 regionalnih i lokalnih TV u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Kosovu.

ZELENA PATROLA na delu” je član Alpe Adria Green org. Četvrti ciklus dokumentarnog tv serijala “Zelena patrola na delu”, pod nazivom “Šta je bilo posle” snima se, ovaj put i za potrebe emitovanja ovog serijala u SAD, gde će se i emitovati.

Inače, serijal se snima i emituje od 2010. godine i bilo je neophodno podmladiti ekipu. Pred kamerama su i dalje studenti Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada: master inženjerstva zaštite životne sredine Milica Alavanja, koordinatorka projekta i student na smeru Upravljanje rizikom od katastrofalnih događaja i požara, Rade Ivanović.

- Cilj snimanja ciklusa “Šta je bilo posle” je da vidimo na koji način se, u međuvremenu, pristupilo rešavanju problema kojim smo se bavili u serijalu. Prvobitni tim Zelene patrole je, u prethodne tri godine, snimio 36 polusatnih emisija na različite teme u regionu. Namera nam je bila da učinimo probleme vidljivim kako bismo doprineli bržem i kvalitetnijem rešavanju tih problema. Kriterijum za izbor tema koje ćemo snimati je bio sledeći: broj građana koje ugrožava, koliko dugo se građani i ekološke organizacije bore za rešavanje problema, da li su iscrpljene sve mogućnosti kad je u pitanju obraćanje inspekcijama. Mi smo i posle snimanja emisija bili u kontaktu sa građanima i ekološkim organizacijama i pružali im logističku podršku u neravnopravnoj borbi protiv “investitora” i neodgovornih i korumpiranih donosilaca odluka. Osim emisija, mi smo snimili i više od 30 vesti, kad je bilo neophodno brzo reagovati. Učestvovali smo u velikom broju kampanja koje su se odnosile na zaštitu životne sredine i doprineli njihovom uspehu. – rekla je Milica Alavanja, koordinatorka projekta. Osim novinarskog posla ispred kamere, tu su obaveze: odnosa s javnošću, montaže i rada u studiju.

- Osim toga, vodili smo računa o raznovrsnosti problema i ravnomernom rasporedu lokacija, jer jedan od ciljeva je bio da ohrabrimo građane i ekološka udruženja da se bore za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i kvalitet života. Mi smo dobili više od 500 prijava i nemoguće je izaći na sva ta mesta, snimiti zagađenja i emitovati. Ako napravimo pregled prijavljenih problema, vidimo da se veliki broj problema ponavlja: vodotokovi su praktično otvorene kanalizacije, zemljište je zagađeno zbog prekomerne upotrebe pesticide, zatim oko livnica i topionica, vazduh je zagađen zbog saobraćaja i nekorišćenja filtera od strane zagađivača. – kaže Rade Ivanović, koji se dobro i brzo snašao u ulozi asistenta koordinatora, koja podrazumeva da vozi, snima, govori pred kamerom…

Važno je reći da nam nije teško i da nas građani lepo primaju! Imaju razumevanja kad smo zauzeti i ne možemo da izađemo na teren, onda nam šalju fotografije i snimke pa možemo da to prosledimo medijima, koji to objave jer znaju da smo pouzdani što se tiče informacija iz oblasti zaštite životne sredine. Mnoge probleme smo rešili a da nismo ni izašli na teren! Serijal se emituje na više od 50 TV u regionu, tako da je veliki broj predstavnika institucija i donosilaca odluka upoznat s našim aktivnostima. Nekad je dovoljno da pozovemo nadležne inspektore i kažemo da su građani prijavili ekološki problem, i da ćemo snimati emisiju na tu temu, pa da oni u međuvremenu preduzmu mere kako bi se problem rešio. Posebno uživamo u snimanju ovog ciklusa, kad ponovo dolazimo kod ljudi kojima smo u međuvremenu pomogli, ako ne i da reše problem, bar da ne budu sami u njemu. Mi smo u međuvremenu, s njima, postali prijatelji. To je najdragoceniji benefit koji imamo iz ovog projekta. Osim toga, učestvujemo na festivalima dokumentarnog ekološkog filma u regionu što je neprocenjivo s aspekta upoznavanja novih ljudi i novih inicijativa u oblasti zaštite životne sredine. – kaže Ruža Helać, autorka i urednica serijala.

- Za sada smo snimali, ponovo, na oko dvadesetak lokacija i zaključili da ima značajnih rezultata: napravljen je autoput za građane Palića, izmeštena fabrika nameštaja iz Surduka, prestala sa radom Livnica 034 u Kragujevcu, zaustavljen rad ciglane iz Gornje Rogatice koja je kao gorivo koristila animalni otpad, pokrenute su javne rasprave u vezi s nekim “investicijama”, onemogućena je eksploatacija kamena sa lokacije u NP Fruška gora, u javnost je izašao problem obolele dece iz Zajače…Osim toga, važno je postojanje ovakvog projekta, kao što je Zelena patrola na delu, jer deluje preventivno i obeshrabrujuće na potencijalne zagađivače.- govori Milica Alavanja o saznanjima šta se dešavalo posle snimanja i emitovanja emisija, u prethodna tri ciklusa.

Šta je ono što usporava promene na bolje kad je u pitanju zaštita životne sredine?

- Jedan od najvećih problema je negovanja “salonske ekologije”, gde se troši i novac i vreme a radi razmene nefunkcionalnih informacija i znanja. Na konkursima se dodeljuju sredstva upravo ovakvim projektima, koji nemaju nikakve konkretne rezultate, ali stvaraju lažni osećaj da se radi i deluje u oblasti zaštite životne sredine. Projekat bi morao da ima i edukaciju i informisanje i akciju. Međutim, sve se završi na opisivanju problema i konstataciji da će se preći na akciju, kad prođe ekonomska kriza i kad se steknu uslovi! Zaboravlja se da je upravo ovakav oportunistički pristup problemima u oblasti životne sredine jedan od generatora ekonomske krize. Kako? Zagađenost životne sredine i loš kvalitet života građana uzrokuju povećane troškove u zdravstvu, gubitke na radnim mestim zbog odsustva zaposlenih i veoma su skupi projekti čišćenja zagađenih vodotokova i zagađenog zemljišta! To su troškovi koji nisu direktne investicije i ne bi bili neophodni da smo se pridržavali zakona i procedura.- zaključila je Ruža Helać.

Šta su zamerke na ovakav aktivistički način rada?

- Zameraju nam da se, često, posle emitovanja emisija “Zelena patrola na delu” zatvaraju fabrike i ljudi ostaju bez posla u vreme ekonomske krize. Što nikako nije tačno! Mi smo se uverili da zagađivači ne poštuju ni druge propise! Zaposleni su takođe ugroženi jer se ne vodi računa o zaštiti na radu, plate su male i nisu redovne, ne plaćaju obaveze prema državi I poreski su dužnici! Oni samo besomučno iskorišćavaju prirodne resurse i radnu snagu. Uništavaju putnu infrastrukturu i bezobzirno zagađuju životnu sredinu! To nisu poželjni investitori! Za njima ostaje samo jad, beda i bolest! Tako je svugde gde smo snimali! Podsetiću na poslednji aktuelni primer: slučaj obolele dece u Zajači gde Farmakom prerađuje stare olovne akumulatore.

Kakva je perspektiva serijala “Zelena patrola na delu”?

- Dobra! Nama se veruje! Veruju nam mediji, NVO, građani i inspektori! Imamo više od 500 prijava najrazličitijih ekoloških problema! Već smo poznati u regionu, gde smo snimali neke emisije. Serijal se emituje na velikom broju TV iz Srbije, ali i iz regiona. Zahvaljujući TV B92, na kojoj se serijal emituje premijerno, od aprila 2013. godine 4. ciklus serijala “Zelena patrola na delu – Šta je bilo posle” može se gledati i na teritoriji SAD.

Četvrti ciklus dokumentarnog tv serijala “Zelena patrola na delu”, pod nazivom “Šta je bilo posle” snima se za potrebe emitovanja ovog serijala u SAD. Inače, serijal se snima i emituje od 2010. godine i bilo je neophodno podmladiti ekipu. Pred kamerama su i dalje studenti Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada: master inženjerstva zaštite životne sredine Milica Alavanja, koordinatorka projekta i student na smeru Upravljanje rizikom od katastrofalnih događaja i požara, Rade Ivanović.

- Cilj snimanja ciklusa “Šta je bilo posle” je da vidimo na koji način se, u međuvremenu, pristupilo rešavanju problema kojim smo se bavili u serijalu. Prvobitni tim Zelene patrole je, u prethodne tri godine, snimio 36 polusatnih emisija na različite teme u regionu. Namera nam je bila da učinimo probleme vidljivim kako bismo doprineli bržem i kvalitetnijem rešavanju tih problema. Kriterijum za izbor tema koje ćemo snimati je bio sledeći: broj građana koje ugrožava, koliko dugo se građani i ekološke organizacije bore za rešavanje problema, da li su iscrpljene sve mogućnosti kad je u pitanju obraćanje inspekcijama. Mi smo i posle snimanja emisija bili u kontaktu sa građanima i ekološkim organizacijama i pružali im logističku podršku u neravnopravnoj borbi protiv “investitora” i neodgovornih i korumpiranih donosilaca odluka. Osim emisija, mi smo snimili i više od 30 vesti, kad je bilo neophodno brzo reagovati. Učestvovali smo u velikom broju kampanja koje su se odnosile na zaštitu životne sredine i doprineli njihovom uspehu. – rekla je Milica Alavanja, koordinatorka projekta. Osim novinarskog posla ispred kamere, tu su obaveze: odnosa s javnošću, montaže i rada u studiju.

- Osim toga, vodili smo računa o raznovrsnosti problema i ravnomernom rasporedu lokacija, jer jedan od ciljeva je bio da ohrabrimo građane i ekološka udruženja da se bore za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i kvalitet života. Mi smo dobili više od 500 prijava i nemoguće je izaći na sva ta mesta, snimiti zagađenja i emitovati. Ako napravimo pregled prijavljenih problema, vidimo da se veliki broj problema ponavlja: vodotokovi su praktično otvorene kanalizacije, zemljište je zagađeno zbog prekomerne upotrebe pesticide, zatim oko livnica i topionica, vazduh je zagađen zbog saobraćaja i nekorišćenja filtera od strane zagađivača. – kaže Rade Ivanović, koji se dobro i brzo snašao u ulozi asistenta koordinatora, koja podrazumeva da vozi, snima, govori pred kamerom…

Važno je reći da nam nije teško i da nas građani lepo primaju! Imaju razumevanja kad smo zauzeti i ne možemo da izađemo na teren, onda nam šalju fotografije i snimke pa možemo da to prosledimo medijima, koji to objave jer znaju da smo pouzdani što se tiče informacija iz oblasti zaštite životne sredine. Mnoge probleme smo rešili a da nismo ni izašli na teren! Serijal se emituje na više od 50 TV u regionu, tako da je veliki broj predstavnika institucija i donosilaca odluka upoznat s našim aktivnostima. Nekad je dovoljno da pozovemo nadležne inspektore i kažemo da su građani prijavili ekološki problem, i da ćemo snimati emisiju na tu temu, pa da oni u međuvremenu preduzmu mere kako bi se problem rešio. Posebno uživamo u snimanju ovog ciklusa, kad ponovo dolazimo kod ljudi kojima smo u međuvremenu pomogli, ako ne i da reše problem, bar da ne budu sami u njemu. Mi smo u međuvremenu, s njima, postali prijatelji. To je najdragoceniji benefit koji imamo iz ovog projekta. Osim toga, učestvujemo na festivalima dokumentarnog ekološkog filma u regionu što je neprocenjivo s aspekta upoznavanja novih ljudi i novih inicijativa u oblasti zaštite životne sredine. – kaže Ruža Helać, autorka i urednica serijala.

- Za sada smo snimali, ponovo, na oko dvadesetak lokacija i zaključili da ima značajnih rezultata: napravljen je autoput za građane Palića, izmeštena fabrika nameštaja iz Surduka, prestala sa radom Livnica 034 u Kragujevcu, zaustavljen rad ciglane iz Gornje Rogatice koja je kao gorivo koristila animalni otpad, pokrenute su javne rasprave u vezi s nekim “investicijama”, onemogućena je eksploatacija kamena sa lokacije u NP Fruška gora, u javnost je izašao problem obolele dece iz Zajače…Osim toga, važno je postojanje ovakvog projekta, kao što je Zelena patrola na delu, jer deluje preventivno i obeshrabrujuće na potencijalne zagađivače.- govori Milica Alavanja o saznanjima šta se dešavalo posle snimanja i emitovanja emisija, u prethodna tri ciklusa.

Šta je ono što usporava promene na bolje kad je u pitanju zaštita životne sredine?

- Jedan od najvećih problema je negovanja “salonske ekologije”, gde se troši i novac i vreme a radi razmene nefunkcionalnih informacija i znanja. Na konkursima se dodeljuju sredstva upravo ovakvim projektima, koji nemaju nikakve konkretne rezultate, ali stvaraju lažni osećaj da se radi i deluje u oblasti zaštite životne sredine. Projekat bi morao da ima i edukaciju i informisanje i akciju. Međutim, sve se završi na opisivanju problema i konstataciji da će se preći na akciju, kad prođe ekonomska kriza i kad se steknu uslovi! Zaboravlja se da je upravo ovakav oportunistički pristup problemima u oblasti životne sredine jedan od generatora ekonomske krize. Kako? Zagađenost životne sredine i loš kvalitet života građana uzrokuju povećane troškove u zdravstvu, gubitke na radnim mestim zbog odsustva zaposlenih i veoma su skupi projekti čišćenja zagađenih vodotokova i zagađenog zemljišta! To su troškovi koji nisu direktne investicije i ne bi bili neophodni da smo se pridržavali zakona i procedura.- zaključila je Ruža Helać.

Šta su zamerke na ovakav aktivistički način rada?

- Zameraju nam da se, često, posle emitovanja emisija “Zelena patrola na delu” zatvaraju fabrike i ljudi ostaju bez posla u vreme ekonomske krize. Što nikako nije tačno! Mi smo se uverili da zagađivači ne poštuju ni druge propise! Zaposleni su takođe ugroženi jer se ne vodi računa o zaštiti na radu, plate su male i nisu redovne, ne plaćaju obaveze prema državi I poreski su dužnici! Oni samo besomučno iskorišćavaju prirodne resurse i radnu snagu. Uništavaju putnu infrastrukturu i bezobzirno zagađuju životnu sredinu! To nisu poželjni investitori! Za njima ostaje samo jad, beda i bolest! Tako je svugde gde smo snimali! Podsetiću na poslednji aktuelni primer: slučaj obolele dece u Zajači gde Farmakom prerađuje stare olovne akumulatore.

Kakva je perspektiva serijala “Zelena patrola na delu”?

- Dobra! Nama se veruje! Veruju nam mediji, NVO, građani i inspektori! Imamo više od 500 prijava najrazličitijih ekoloških problema! Već smo poznati u regionu, gde smo snimali neke emisije. Serijal se emituje na velikom broju TV iz Srbije, ali i iz regiona. Zahvaljujući TV B92, na kojoj se serijal emituje premijerno, od aprila 2013. godine 4. ciklus serijala “Zelena patrola na delu – Šta je bilo posle” može se gledati i na teritoriji SAD.

Tim Zelene patrole na delu je 02. maja 2013. godine posetio Gunaroš i lokaciju osnovne škole kako bi se uverio o tome kako se direktorica i uprava škole staraju o bezbednosti učenika….jer, to je bio „glavni“ razlog seče drveća u školskom dvorištu. E, pa pogledajte kako se to radi u Gunarošu, opština Bačka Topola. Tako se oni staraju o svojoj deci! Sve je počelo prošle godine…. Na poziv Ekološkog udruženja “Hrast” Zelena patrola je izašla na teren u nedelju, 11. novembra 2012. godine i tom prilikom se uverila da se, u dvorištu Osnovne škole “Doža Đerđ” u Gunarošu, Opština Bačka Topola, bespravno seku stabla.

Iako je bila nedelja, u dvorištu škole “majstori” su, kao opsednuti Đilasom Drvosekom, nemilice sekli stabla motornim testerama. Ogromna količina drvne mase, od stabala koja su državno vlasništvo, odlazi u privatne ruke Zelena patrola je obavestila policiju i dežurni policajac je izašao na lice mesta i legitimisao “drvoseče” koji nisu imali dozvolu za seču stabala u školskom dvorištu. Naime, nadležni inspektor nije izlazio na teren te stabla za seču nisu ni bila obeležena! Na insistiranje policajca “drvoseče” su tog dana odustale od seče.

Međutim, već sutradan u ponedeljak, 12. novembra 2012. godine (dan državnog praznika) su nastavili sa sečom kao i u subotu, 17. novembra 2012. godine. Zelena patrola je u međuvremenu pokušala i nije uspela da stupi u kontakt sa Brankom Opsenicom, republičkim šumarskim inspektorom koji je nadležan za davanje dozvole za seču stabala. Kad je Zelena patrola drugi put došla u Gunaroš, u nedelju 18.novembra 2012. godine u školskom dvorištu su i dalje brujale motorne testere, a na sve strane su ležala oborena stabla – desio se masakr u školskom dvorištu! S obzirom da saradnja s policijom nije dala nikakve rezultate Zelena patrola je posetila Herminu Čikoš, direktoricu Osnovne škole “Doža Đerđ” u Gunarošu, u nameri da sazna da li je dobijena dozvola za seču stabala u školskom dvorištu.

Direktorica je tom prilikom izjavila da nadležni inspektor nije izlazio niti obeležio stabla za seču, da nije dao dozvolu i da im je usmeno dozvolio da sami (ona i školski odbor) odrede koja će se stabla seći. Na pitanje šta će se desiti sa drvnom masom, koja je ogromna, a u pitanju je kvalitetno tehničko drvo, direktorica je rekla da se drvna masa ustupa ljudima koji su sekli stabla kao nadoknada za njihov trud na poslu seče! Dakle, bespravno se seku stabla i sva drvna masa, vlasništvo države, odlazi u privatne ruke! Pre par godina se desila ista stvar bespravne seče u istom mestu sa istim učesnicima i prošlo je bez ikakve odgovornosti. Tom prilikom je isečeno više od 80 stabala prečnika 1 do 1,5 m visine nekoliko desetina metara. Ne zna se kod koga je završila ogromna drvna masa, koja je tada isečena u državnoj šumi pored škole.

Postoji u svetu Dan uzdržavanja od kupovine - obeležava se 27. novembra. Koliki će biti doprinos građana Srbije, na koji način možemo da se pridružimo proslavi kad su nam uslovi življenja takvi da nam je, već godinama, svaki dan - Dan uzdržavanja od kupovine?!

Kolege iz "Zelene patrole" snimile su jubilarnu 35. emisiju, a Vojvođanska zelena inicijativa, u čijem sklopu rade, obeležava deset godina postojanja. Tim povodom, gosti emisije biće Ruža Helać, predsednica ove nevladine organizacije i njeni saradnici.

Udruženja Sloboda za životinje, Feniks i Ljudi za životinje, obeležili su, u svetu poznat Fur Free Friday, početak Nedelje borbe protiv krzna. Više od 55 miliona životinja godišnje strada na izuzetno surov način da bi neko ostvario profit, a mi nosili njihovu kožu preko svoje.

Postoji li hrana koja izaziva gorušicu i ona koja umiruje ovakve tegobe? Sve je veći broj ljudi koji imaju ozbiljne zdravstvene probleme vezane za stomak. Uzroci su jasni: brz život, nepravilna ishrana, nekretanje i stres. Da li organizam može da se adaptira na štetne uslove i kako mu pomoći u uslovima suženih mogućnosti? O tome govori nutriciolog dr Ljubomir Pfaf.

Čućete i vesti iz oblasti ekologije, između ostalog i upozorenje da i samo gledanje emisija o hrani može da dovede do gojaznosti. Autor i voditelj emisije je Aleksandra Vukićević.

Predstavnici nevladinih organizacija iz Prijepolja (Sandžak, Srbija) brutalno su pretučeni u srijedu 15. avgusta 2012. godine, na javnoj prezentaciji Studije o procjeni uticaja na životnu sredinu planiranih visokih brana na Limu. Po nalogu Milana Čušića, zamjenika direktora kompanije REV iz Beograda, nekoliko plaćenih lica i pomagača kompanije REV napali su aktiviste nanijevši im teže i lakše tjelesne povrede.

U napadu su brutalno pretučeni Esad Kurbegović, zastupnik NVO Prijatelji Brodareva iz Brodareva, Zoran Ružić iz Centra za istrage, monitoring, antikorupciju i vladavinu prava iz Prijepolja, Dragoljub Simović iz Planinarsko skijaškog kluba Kolovrat, Amel Kurbegović iz Mreže NVO Brodareva i UViDPD Polimlje iz Brodareva, i Jasmina Simović iz Rafting kluba iz Prijepolja.

- Da je reč o isceniranom događaju govori u prilog snimak na kome se jasno vide izazivači incidenta koji su se obraćali članovima NVO preteći im da će im otkinuti glave i polomiti lobanje a potom je Milan Ćušić iz kompanije REV dao nalog da se iz sale evakuišu devojke koje su sa njima bile u pratnji i izgovorio “obezbeđenje”. Odmah potom brutalno su pretučeni Esad Kurbegović koji je zadobio teške telesne povrede preloma nosa i drugih povreda po tijelu, Amel Kurbegović koji je dobio više povreda glave, kaže se u dopisu poslanom na adresu kancelarija OSCE-a i Evropske unije u Srbiji, koji u ime lokalnih organizacija civilnog društva potpisuje NVO Prijatelji Brodareva.

Prijatelji Brodareva dodaju da su Zoran Ružić, Dragoljub Simović i Jasmina Simović prošli sa lakšim povredama i da su cijelo poslijepodne proveli su u hitnoj medicinskoj pomoći u Prijepolju.

Organizacije građanskog društva koje se protive izgradnji hidrocentrala žale se i na neprimjerene uslove u kojima se održavala rasprava o Studiji o procjeni uticaja na životnu sredinu, koja je održana u potkrovlju zgrade Opštine Prijepolje, kako izvještavavaju Večernje novosti, popularnom ‘golubarniku’.

Organizacije građanskog društva iz Prijepolja koje već pet godina zaredom vode borbu za očuvanje prirode i imaju legitimitet 5.000 potpisnika peticije protiv ugrožavanja i devastiranja prirode i cijelog područja, u izjavi za javnost traže od predstavnika OSCE-a i Evropske unije u Srbiji da se uključe u rješavanje problema.

- Molimo Vas da u skladu sa direktivama Evropske unije, date svoje učešće i uključite se u rešavanje ovog izuzetno ozbiljnog problema gde se na očigled javnosti a po nalogu firme koja ne poštuje nikakve principe pa ni ljudske i moralne prebijaju ljudi i legitimne predstavnike građana koji se bore za opšta prava svih gradjana i zaštitu prirode, kulturnih dobara, kulture i tradicije u Polimlju, kaže se u izjavi za javnost.

Takođe traže sastanak na kojem bi međunarodne predstavnike detaljno obavijestili o problemu, a od njih zahtijevaju da iniciraju sastanak sa najvišim državnim vrhom i da o svemu obavijeste međunarodnu javnost.

- Iako verujemo u policiju i sudstvo u Srbiji osećamo da su naši članovi i predstavnici gradjanskog društva potreba za većim nivoom zaštite njihovih života i života njihovih porodica. Nadamo se da ćete inicirati sastanak sa predstavnicima civilnog sektora iz Prijepolja i pokrenuti postupke za rešavanje ovih nemilih dogadjaja koji su do sada pokazali veliku ozbiljnost i koje zaslužuju da se o njima povede poseban odnos i mere zaštite, kaže se u izjavi za javnost koju potpisuje NVO Prijatelji Brodareva.

U saopštenju kompanije REV piše da je rasprava prekinuta iz bezbjednosnih razloga prekinuta, “kada je više ljudi nasilnim putem pokušalo da onemogući održavanje sednice”. Navodeći imena eksperata koji su uz predstavnike kompanije došli na raspravu, kompanija REV tvrdi da su oni bili spremni “da stručnim argumentima odbrane načine na koji će elektrane biti izgrađene, kao i metode u skladu sa kojima će hidroelektrane raditi”.

Kompanija REV (firma koju je osnovala kanadska kompanija Reservoir Capital) 2011. godine trebalo je da počne izgradnju dvije hidroelektrane ne reci Lim, koje bi trebalo, obećano je, da obezbjede struju za 60.000 domaćinstava.

Ruža Helać, povodom incidenta u Prijepolju:

Ruža Helać autorka i urednica dokumentarnog TV serijala „Zelena patrola na delu“ kazala je: ”Ako imamo dve strane u sukobu i na jednoj su žrtve i povređeni a na drugoj je lice protiv koga je podignuta krivična prijava TO NIJE TUČA, to je nasilje nad ekološkim aktivistima“

1. Svi povređeni su ekološki aktivisti, članovi ekoloških i drugih udruženja građana iz Brodareva i Prijepolja, četvrti koji se spominje u medijima i protiv kog je podignuta krivična prijava je branio interes REV kompanije tj. zalagao se za gradnju brana. Ako imamo dve strane u sukobu i na jednoj su žrtve i povređeni a na drugoj je lice protiv koga je podignuta krivična prijava TO NIJE TUČA, to je nasilje nad ekološkim aktivistima (oni nisu nikog tukli).

2. Srbija je potpisala Kjoto protokol 2007. godine. Prema ovom dokumentu ne dozvoljava se gradnja visokih brana (a takve bi bile Brodarevo 1 i Brodarevo 2), takođe brane se ne mogu graditi protiv volje lokalnog stanovništva.

3. I još činjenica:

- REV je privatna kanadska kompanija, koja nikad nije realizovala sličan projekat! Sva dobit u ovom projektu bi išla njima!
- Cena koju oni nude stanovnicima za otkup zemljišta je takva da građani, koji se moraju iseliti, neće moći nastaviti život dostojan čoveka i oni bi praktično bili ekološke izbeglice i to bi palo na teret države Srbije.
- Sva struja će se izvoziti u Italiju, pa će oni (italijani) koristiti subvencije iz EU za korišćenje energije iz obnovljivih izvora. Italijani čuvaju svoje reke! Čak su se i neke ekološke organizacije iz Italije bunile protiv ovog projekta…Struja bi se prenosila preko Crne Gore…pa se protive i ekološke organizacije iz Crne Gore…
- Na obe brane bi bilo zaposleno 20 do 24 radnika! I nije nužno da su svi iz Brodareva i Prijepolja.
- Voda je dragocen resurs – a ovim projektom gradnje brana bi upravljanje vodnim resursom reke Lim bilo prepušteno stranim kompanijama!
- O uticaju na životnu sredinu i zdravlje ljudi da i ne govorimo…to je najvažniji razlog zašto su građani Brodareva protiv gradnje brana!

Građani Brodareva i Prijepolja se dugo bore za pravo na zdravu životnu sredinu, koju im garantuje Ustav Republike Srbije!

Zelena patrola je snimala vesti i emisije na temu gradnje brana na Limu:

Zelena patrola je do sada snimila i emitovala 31. emisiju i više od 20 vesti, prema pozivu ekoloških organizacija i građana s teritorije Srbije, na teme ugrožavanja životne sredine. Iza svakog ekološkog problema stoji KORUPCIJA!

Projekat Dokumentarni TV serijal “Zelena patrola na delu – videli, snimili, razotkrili” finansira Agencija za borbu protiv korupcije RS. Serijal se emituje premijerno na TV B92 Info i na 38 regionalnih i lokalnih TV u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Kosovu.

Srbija obiluje prirodnim lepotama kojima se posetioci uvek rado vraćaju i koje svaki put ponovo iznenade svojom lepotom. Međutim, ima mesta koja su prelepa, ali do njih je nemoguće doći jer su vlasnici zemlje na kojima se ovi biseri prirode nalaze zagradili bogatstva koja ostavljaju bez daha.

Ledinačko jezero

Ovo jezero se nalazi na Fruškoj gori, nastalo je početkom bombardovanja 1999. godine, kada su pumpe kamenoloma Srebro oštećene i prestale su da pumpaju vodu. Vode iz dve rečice, Lukinog sveca i Srebrnog jezera, kao i podzemne vode napunile su kamenolom. Međutim, ljubitelji prirode ne mogu da posete ovo jezero jer je kamenolom prodat, a novi vlasnici su zagradili ovu prirodnu lepotu. “Fruška gora je nacionalni park i nije moguće eksploatisati rudu. Ali kamenolom je ipak prodat i vlasnici su ga zagradili. Borbom stanovnika Stari Ledinci, kao i ekoloških udruženja to je sprečeno, ali i dalje nije moguće otići i videti to čudo prirode”, objašnjava Ruža Helać, predsednica Vojvođanske zelene inicijative.

Jezero Šelevrenac

Veštačko jezero Šelevrenac nalazi se između Krušedolskog Prnjavora, sela Krušedol i Maradika na površini od 65 hektara. Jezero je prirodni rezervat Miodraga Kostića i preduzeća “MK grupe”. Naime, firma je kupujući imovinu Poljoprivredno-industrijskog kombinata “Agrounija“, na čijem zemljištu se i nalazi jezero, odlučila da ga ogradi i pretvori u park prirode. Tako je ova netaknuta prirodna oaza u kojoj u slobodnom staništu žive kokoške, patke, guske, paunovi, srebrni fazani, mufloni, ovce, koze, srne, vijetnamske svinje i magarci - komercijalizovana. Jezero je bogato šaranom, somom, smuđem, štukom, mrenom, bandarom, crvenperkom, babuškom, deverikom, ali svi posetioci koji žele da vide ove prirodne lepote moraju da plate ulaz.

Donje Jovačko jezero

Jovačka jezera nalaze se u blizini sela Jovac u opštini Vladičin Han. U ovom mestu nalazi se nekoliko jezera, Srednje jovačko, Crkveno i Donji Jovac, a nastala su erozijom zemljišta. Jezera su puna ribe, ali do najlepšeg i najpristupačnijeg, Donjeg jezera, nije moguće doći jer je vlasnik zemljišta na kom se nalazi - jezero zagradio. “Jezero je prelepo i svakako ga treba videti, ali vlasnik zemljišta Saša Stanojković je zagradio ovu prirodnu lepotu i jednostavno do nje nije moguće doći”, objašnjava Rade Vasilev iz organizacije “Zelena mreža” Pčinjskog okruga.

Pasuljanske livade

Vojna baza Pasuljanske livade nedavno je proširena za 11.000 hetara. Ovaj fenomenalni predeo bogat šumom i biljem nedostupan je za posetioce jer se koristi u vojne svrhe. “Imao sam prilike da vidim bogatu prirodu Pasuljanskih livada i uživao sam. Prava je šteta što je to sve zatvoreno i nije dostupno za ljubitelje prirode, što bi naš narod rekao - prava gre’ota”, kaže za “24 sata” ekolog iz Paraćina koji je želeo da ostane anoniman.

Sve po zakonu

OGRADA - Advokat D. Veličković za “24 sata” objašnjava da ako se prirodna lepota nalazi na privatnom zemljištu, vlasnik može fizički da zagradi sve što se nalazi na njegovom posedu i može da zabrani pristup. “Ukoliko se neka prirodna lepota nalazi na javnoj ili državnoj svojini, ona se ne sme zagraditi, nemoguće je ljudima zabraniti da slobodno dolaze do nje”, kaže Veličković.

Dokumetarac govori o oboleloj deci, očajnim roditeljima koji su otpušteni iz Farmakoma zbog bolesti i drugim nedaćama koje su zadesile stanovnike Zajače.Nakon što su nadležni za probleme stanovnika Zajače izjavili da roditelji tek treba da daju saglasnost za vađenje krvi dece, Ruža Helać, autor i urednik "Zelene patrole na delu" rekla je da nije tačno da roditelji prave problem oko vađenja krvi, jer oni su sami finansirali dosadašnje traganje za istinom i došli do Brisela".

Dokumentarni serijal "Zelena patrola na delu" još prošle godine se bavio problemom trovanja olovom i ekološkim posledicama koje je koncern "Farmakom" ostavio na zdravlje stanovnike mesta Zajača.

"Nije tačno da roditelji prave problem oko vađenja krvi, jer oni su sami finansirali dosadašnje traganje za istinom i došli do Brisela", stoji u saopštenju.

"U emisiji ćete videti i zdravstvenu dokumentaciju obolele dece, videćete očajne roditelje koji su otpušteni iz Farmakoma zbog bolesti, videćete da Farmakom neadekvatno odlaže otpad, videćete isparavanje olovnih para,...pogledajte ovaj snimak, kako ne bismo sluđivali javnost kontradiktornim informacijama i išli na ruku neodgovornim političarima i menadžmentu Farmakoma", stoji u opisu epizode "Zelene patrole" koja se bavila Zajačom.

Poslednji rezultati su pokazali povećan nivo olova u krvi kod čak 82 odsto od preko 100 ispitane dece.. Opširnije OVDE.

Zelena patrola na delu je snimala dokumentarni film o boravku Grinpisovog ledolomca u Rijeci, od 13. do 15. aprila 2013. godine, na poziv organizatora ovog značajnog događaja Ovog proleća, Grinpisov legendarni ledolomac Arctic Sunrise, sa svojom posadom, je krenuo na važno putovanje kako bi dao podršku evropskim malim ribarima koji love na održiv način. Oni desetljećima love odgovorno i zavise o zdravim ribolovnim područjima i ribljem fondu, ali sve više ostaju bez posla zbog destruktivnih ribarskih plovila koja isisavaju preostalu ribu iz naših mora i okeana.

Artic Sunrise, jedan od tri Grinpisova broda, do juna 2013., kada se u Evropskoj uniji izglasava “Zajednička politika ribarstva”, obići će devet zemalja (Rumunijuu, Bugarsku, Grčku, Hrvatsku, Sloveniju, Italiju, Španiju, Francusku i Veliku Britaniju). Cilj je sprečiti dalji prekomerni izlov i obnoviti riblji fond. U idućih 10 godina predviđa se da će 60% ribara ostati bez posla. Neće biti dovoljno ribe, ni ribarima za posao, ni građanima za konzumaciju.

Brod Arctic Sunrise, u čijoj su posadi ljudi iz celog svijeta, gradu Rijeci je doneo poruku da je održivi ribolov budućnost. Ujedno, svojom evropskom turnejom pokušavaju prisiliti donosioce odluka u Evropskoj uniji, da donesu novi zakon koji će zaustaviti dalju devastaciju života u moru. Zakon koji za idućih deset godina određuje budžet i ribolovne kvote, trenutno je pred usvajanjem Veća ministara. Naime, EU subvencioniše industrijsko ribarstvo s milijardu evra godišnje, a Grinpis u izlovu ribe za industriju vidi najveću pretnju životu u moru.

Na brod Arctic Sunrise mogu doći građani, družiti se sa posadom, upoznati se sa lokalnim ribarima i saznati više o održivom ribolovu. Zelena patrola u razgovoru s članom posade broda koji Greenpeace koristi u akcijama.

Ribari koji putuju na brodu “Arctic Sunrise” nose iz zemlje u zemlju svetiljku, simbol zajedničke borbe za zdrava evropska mora. Ovaj simbol bolje budućnosti, grčki ribar je nakon dolaska u riječku luku predao hrvatskom ribaru, koji će je nositi u sledeću luku, u slovenski Kopar.

Sagovornici Zelene patrole su bili: Pablo Accatoli, volonter i Ignacio Nacho Soaje, second mate na ledolomcu Grinpisa, zatim Vjeran Pirišić iz udruženja Eko Kvarner, jedan od organizatora/domaćina ove posete Greenpeace u Hrvatskoj, Barbara Štrbac TV Nova i Zoran Tomić predstavnik Greenpeace-a u Hrvatskoj.

Prednost bi se trebala dati malim ribarima pred velikim industrijskim ribarskim brodovima koji neselektivnim izlovom uništavaju morsku faunu. Za ribare je ovo krajnji trenutak za akciju jer se zajednička politika mijenja jednom u 10 godina. ‘Možda je čak zadnji čas da se sada nešto napravi, da ribe bude u budućnosti više’, kazao je Zoran Tomić, predstavnik Greenpeacea u Hrvatskoj.

Na poziv Ekološkog udruženja “Hrast” Zelena patrola je izašla na teren u nedelju, 11. novembra 2012. godine. Zelena patrola se tom prilikom uverila da se, u dvorištu Osnovne škole “Doža Đerđ” u Gunarošu Opština Bačka Topola bespravno seku stabla. Naime, iako je bila u pitanju nedelja u dvorištu škole su uveliko radile motorne testere. Zelena patrola je obavestila policiju i dežurni policajac je izašao na lice mesta i legitimisao “drvoseče” koji nisu imali dozvolu za seču stabala u školskom dvorištu. Naime, nadležni inspektor nije izlazio na teren te stabla za seču nisu ni bila obeležena! Na insistiranje policajca “drvoseče” su tog dana odustale od seče. Međutim, već sutradan u ponedeljak, 12. novembra 2012. godine (dan državnog praznika) su nastavili sa sečom kao i u subotu, 17. novembra 2012. godine.

Zelena patrola je u međuvremenu pokušala i nije uspela da stupi u kontakt sa Brankom Opsenicom, republičkim šumarskim inspektorom koji je nadležan za davanje dozvole za seču stabala. Kad je Zelena patrola drugi put došla u Gunaroš, u nedelju 18.novembra 2012. godine u školskom dvorištu su i dalje brujale motorne testere, a na sve strane su ležala oborena stabla – desio se masakr u školskom dvorištu!

S obzirom da saradnja s policijom nije dala nikakve rezultate Zelena patrola je posetila Herminu Čikoš, direktoricu Osnovne škole “Doža Đerđ” u Gunarošu, u nameri da sazna da li je dobijena dozvola za seču stabala u školskom dvorištu. Direktorica je tom prilikom izjavila da nadležni inspektor nije izlazio niti obeležio stabla za seču, da nije dao dozvolu i da im je usmeno dozvolio da sami (ona i školski odbor) odrede koja će se stabla seći. Na pitanje šta će se desiti sa drvnom masom, koja je ogromna, a u pitanju je kvalitetno tehničko drvo, direktorica je rekla da se drvna masa ustupa ljudima koji su sekli stabla kao nadoknada za njihov trud na poslu seče! Dakle, bespravno se seku stabla i sva drvna masa, vlasništvo države, odlazi u privatne ruke!

Pre par godina se desila ista stvar bespravne seče u istom mestu sa istim učesnicima i prošlo je bez ikakve odgovornosti. Tom prilikom je isečeno više od 80 stabala prečnika 1 do 1,5 m visine nekoliko desetina metara. Ne zna se kod koga je završila ogromna drvna masa, koja je tada isečana u državnoj šumi pored škole.

Novosađanka Ruža Helać (54) je predsednica „Vojvođanske zelene inicijative” i jedan od autora popularne TV emisije “Zelena patrola”. A priča nam o našem opstanku...

Gđa Helać smatra da je od najvećeg značaja da novinari i javnost svaku vest posmatraju s aspekta uticaja na životnu sredinu. To je put ne samo do zdravije životne sredine, nego i garancija opstanka čoveka na planeti Zemlji.

Kad je počeo rat na teritoriji bivše Jugoslavije, gđa Ruža Helać je shvatila da je tu reč o odnosu prema vrednostima koje čine suštinu života – jer u ratu stradaju i ljudi i životinje i priroda! Tako je postala član - Ekološkog pokreta Vojvodine.

“Nikada zaštitu životne sredine nisam posmatrala kao skupljanje smeća, jer to je posao komunalnih službi. Uvek sam smatrala da je važno imati ljude sa visokim stepenom svesti o značaju zaštite životne sredine i odgovornosti za stanje u životnoj sredini”, precizira gđa Ruža.

Svaka vest je ekološka vest

U skladu sa ovim uverenjima, 1993. godine osniva “Ekološko putujuće pozorište”, koje je delovalo do 1999. godine. Cilj ovog projekta bio je da se kroz pozorišnu umetnost najmlađima približi tema zaštite životne sredine.

“Na probleme s kojima sam se susretala u oblasti zaštite životne sredine uglavnom sam odgovarala konstruktivno - projektima!”, kaže.
Pošto je Ekološki pokret Vojvodine prestao s radom, Ruža Helać 2002. godine osniva Vojvođansku zelenu inicijativu.

“Smatrala sam da bi trebalo potencirati multidisciplinarni pristup problematici zaštite životne sredine i organizovala sam ekološke edukativne kampove koji su se bavili sledećim temama: ekologija i moral, ekologija i pravo, ekologija i religija, itd. Zatim sam uočila problem neadekvatnog informisanja u ovoj oblasti i organizovala ciklus seminara za novinare iz različitih medija pod nazivom ‘Svaka vest je ekološka vest’”, objašnjava.

Cilj ove kampanje bio je da se novinari podsete da vesti ne posmatraju samo iz ekonomskog i ekološkog aspekta, već da izveštavaju i o tome šta to znači za životnu sredinu!

Rodila se – zelena patrola

Potom sledi osnivanje udruženja eko-novinara "Ekovest", 2006. godine, da bi 2007. godine, s udruženjem Zeleni krug iz Bačkog Petrovca, Vojvođanska zelena inicijativa pokrenula i ekološki časopis "Ekolist".

“Međutim, pojavio se novi izazov, a to je kako odgovoriti na probleme u oblasti zaštite životne sredine - brzo i efikasno! Zbog toga smo osnovali visokomobilnu grupu od studenata sa FTN - Inženjerstvo zaštite životne sredine”, naglašava naša sagovornica.

Godine 2008. Vojvođanska zelena inicijativa osniva svoju - Zelenu patrolu!!!
Cilj je bio to da se problemi u oblasti životne sredine učine vidljivim, kako bi se brže i kvalitetnije rešavali.

Ovaj projekat trenutno finansiraju Finska ambasada i Agencija za borbu protiv korupcije. Po rečima Ruže Helać, to su dovoljna sredstva za dinamiku koja se sada realizuje. Međutim, Zelena patrola sada ima veliki broj prijava iz cele Srbije, i ne stižu da odgovore na sve!

“Priznajem, bilo je i neuspeha”

Kriterijumi za izbor teme kojom se bavi “Zelena patrola” su sledeći: broj građana koji je ugrožen nekim problemom, koliko dugo i uporno se bore građani za rešenje problema, raznovrsnost problema i geografska raspoređenost.

“Prošle godine smo dobili priznanje za najbolju organizaciju u Srbiji za 2010. godinu na Forumu poslovnih lidera. Imamo pozitivna iskustva i rešene probleme u Kragujevcu (zatvorena Livnica 034), Gornja Rogatica (zatvorena ciglana), Surduk (zatvorena i premeštena fabrika nameštaja), Palić (izgrađen put). Osnažili smo mnoge građane da se i dalje bore za poboljšanje kvaliteta života i smanjenje zagađenja. Nema nekih specijalno negativnih iskustava....

Mada, možda bi se moglo reći da je jedno od retkih negativnih iskustava vezano za temu Gružanskog jezera, gde je situacija bila mnogo gora godinu dana posle emitovanja emisije. “Naravno da mi nismo doprineli pogoršanju situacije, već su u pitanju nezainteresovani građani i veoma zainteresovana privatna lica za razvoj turizma na jezeru”, iskreno priznaje gđa Helać.

Budžet nam prazne salonski ekolozi i ekološki demagozi

Gđa Helać smatra da se u Srbiji, što se tiče edukacije na temu ekologije, ne pristupa sistematično i konzistentno! Navodi da se novac daje za internet kampanje, a da ljudi na terenu nemaju čak ni kontejnere i organizovan prevoz smeća!

I dodaje: “Novac se rasipa na veoma usku ciljnu grupu - salonske ekologe! - ljude koji snimaju i objavljuju fotografije smeća - kao da će ga svakog časa nestati! Jasno je da treba informisati i edukovati ljude, ali im pre toga morate obezbediti uslove za civilizovano odlaganje smeća. Snimajući emisije po Srbiji, videli smo da u manjim mestima uopšte ne postoje kontejneri niti organizovano odvoženje smeća. Ti ljudi znaju da nije dobro rasipati smeće po njivama i rekama, ali oni nemaju gde s tim smećem! Poslednjih godina sarađujemo intenzivno sa zemljama u regionu i odgovorno tvrdim da nigde nije gora situacija kad je zagađenje u pitanju!”

Nije ugrožena planeta, već čovekov opstanak

Postoje vrlo različite prognoze u pogledu budućnosti planete, kada je reč o njenoj zagađenosti. Jedni smatraju da je čovečanstvo odavno krenulo nizbrdo i da je taj točak nemoguće zaustaviti, drugi kažu da bi, uz dobre dogovore, stvari još uvek mogle da se preokrenu...

A naša sagovornica opet nešto treće: “Nije ugrožena planeta, već opstanak čoveka na planeti! Ako posmatramo kroz istoriju - nestale su mnoge biljne i životinjske vrste, pa na bi bilo nikakvo iznenađenje da se to desi i čoveku!”

O reciklaži

Reciklaža nije i ne može biti rešenje za problem zagađenja u Srbiji! To je samo jedan od načina da se dođe do materijala koji su neophodni a nema ih više u prirodi! To je proces u kome se troše velike količine energije. Takođe za posledicu ima veliko zagađenje i konačno, to je skup proces! Treba rešenja tražiti u smanjenju potrošnje i odgovornom odnosu prema prirodnim resursima...

Aktivizam u regionu

- Zameraju nam da se, često, posle emitovanja emisija “Zelena patrola na delu” zatvaraju fabrike i ljudi ostaju bez posla u vreme ekonomske krize. Što nikako nije tačno! Mi smo se uverili da zagađivači ne poštuju ni druge propise! Zaposleni su takođe ugroženi jer se ne vodi računa o zaštiti na radu, plate su male i nisu redovne, ne plaćaju obaveze prema državi I poreski su dužnici! Oni samo besomučno iskorišćavaju prirodne resurse i radnu snagu. Uništavaju putnu infrastrukturu i bezobzirno zagađuju životnu sredinu! To nisu poželjni investitori! Za njima ostaje samo jad, beda i bolest! Tako je svugde gde smo snimali! Podsetiću na poslednji aktuelni primer: slučaj obolele dece u Zajači gde Farmakom prerađuje stare olovne akumulatore, kaže Ruža Helać, autorka i urednica dokumentarnog tv serijala “Šta je bilo posle”koji se emituje premijerno, od aprila 2013. godine na velikom broju TV iz Srbije, ali i iz regiona.

Dokumentarni tv serijal “Zelena patrola na delu

Od aprila serijal se emituje, osim u regionu, i u SAD

Četvrti ciklus dokumentarnog tv serijala “Zelena patrola na delu”, pod nazivom “Šta je bilo posle” snima se za potrebe emitovanja ovog serijala u SAD. Inače, serijal se snima i emituje od 2010. godine i bilo je neophodno podmladiti ekipu. Pred kamerama su i dalje studenti Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada: master inženjerstva zaštite životne sredine Milica Alavanja, koordinatorka projekta i student na smeru Upravljanje rizikom od katastrofalnih događaja i požara, Rade Ivanović.

- Cilj snimanja ciklusa “Šta je bilo posle” je da vidimo na koji način se, u međuvremenu, pristupilo rešavanju problema kojim smo se bavili u serijalu. Prvobitni tim Zelene patrole je, u prethodne tri godine, snimio 36 polusatnih emisija na različite teme u regionu. Namera nam je bila da učinimo probleme vidljivim kako bismo doprineli bržem i kvalitetnijem rešavanju tih problema. Kriterijum za izbor tema koje ćemo snimati je bio sledeći: broj građana koje ugrožava, koliko dugo se građani i ekološke organizacije bore za rešavanje problema, da li su iscrpljene sve mogućnosti kad je u pitanju obraćanje inspekcijama. Mi smo i posle snimanja emisija bili u kontaktu sa građanima i ekološkim organizacijama i pružali im logističku podršku u neravnopravnoj borbi protiv “investitora” i neodgovornih i korumpiranih donosilaca odluka. Osim emisija, mi smo snimili i više od 30 vesti, kad je bilo neophodno brzo reagovati. Učestvovali smo u velikom broju kampanja koje su se odnosile na zaštitu životne sredine i doprineli njihovom uspehu. – rekla je Milica Alavanja, koordinatorka projekta. Osim novinarskog posla ispred kamere, tu su obaveze: odnosa s javnošću, montaže i rada u studiju.

- Osim toga, vodili smo računa o raznovrsnosti problema i ravnomernom rasporedu lokacija, jer jedan od ciljeva je bio da ohrabrimo građane i ekološka udruženja da se bore za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i kvalitet života. Mi smo dobili više od 500 prijava i nemoguće je izaći na sva ta mesta, snimiti zagađenja i emitovati. Ako napravimo pregled prijavljenih problema, vidimo da se veliki broj problema ponavlja: vodotokovi su praktično otvorene kanalizacije, zemljište je zagađeno zbog prekomerne upotrebe pesticide, zatim oko livnica i topionica, vazduh je zagađen zbog saobraćaja i nekorišćenja filtera od strane zagađivača. – kaže Rade Ivanović, koji se dobro i brzo snašao u ulozi asistenta koordinatora, koja podrazumeva da vozi, snima, govori pred kamerom…

Važno je reći da nam nije teško i da nas građani lepo primaju! Imaju razumevanja kad smo zauzeti i ne možemo da izađemo na teren, onda nam šalju fotografije i snimke pa možemo da to prosledimo medijima, koji to objave jer znaju da smo pouzdani što se tiče informacija iz oblasti zaštite životne sredine. Mnoge probleme smo rešili a da nismo ni izašli na teren! Serijal se emituje na više od 50 TV u regionu, tako da je veliki broj predstavnika institucija i donosilaca odluka upoznat s našim aktivnostima. Nekad je dovoljno da pozovemo nadležne inspektore i kažemo da su građani prijavili ekološki problem, i da ćemo snimati emisiju na tu temu, pa da oni u međuvremenu preduzmu mere kako bi se problem rešio. Posebno uživamo u snimanju ovog ciklusa, kad ponovo dolazimo kod ljudi kojima smo u međuvremenu pomogli, ako ne i da reše problem, bar da ne budu sami u njemu. Mi smo u međuvremenu, s njima, postali prijatelji. To je najdragoceniji benefit koji imamo iz ovog projekta. Osim toga, učestvujemo na festivalima dokumentarnog ekološkog filma u regionu što je neprocenjivo s aspekta upoznavanja novih ljudi i novih inicijativa u oblasti zaštite životne sredine. – kaže Ruža Helać, autorka i urednica serijala.

- Za sada smo snimali, ponovo, na oko dvadesetak lokacija i zaključili da ima značajnih rezultata: napravljen je autoput za građane Palića, izmeštena fabrika nameštaja iz Surduka, prestala sa radom Livnica 034 u Kragujevcu, zaustavljen rad ciglane iz Gornje Rogatice koja je kao gorivo koristila animalni otpad, pokrenute su javne rasprave u vezi s nekim “investicijama”, onemogućena je eksploatacija kamena sa lokacije u NP Fruška gora, u javnost je izašao problem obolele dece iz Zajače…Osim toga, važno je postojanje ovakvog projekta, kao što je Zelena patrola na delu, jer deluje preventivno i obeshrabrujuće na potencijalne zagađivače.- govori Milica Alavanja o saznanjima šta se dešavalo posle snimanja i emitovanja emisija, u prethodna tri ciklusa.

Šta je ono što usporava promene na bolje kad je u pitanju zaštita životne sredine?

- Jedan od najvećih problema je negovanja “salonske ekologije”, gde se troši i novac i vreme a radi razmene nefunkcionalnih informacija i znanja. Na konkursima se dodeljuju sredstva upravo ovakvim projektima, koji nemaju nikakve konkretne rezultate, ali stvaraju lažni osećaj da se radi i deluje u oblasti zaštite životne sredine. Projekat bi morao da ima i edukaciju i informisanje i akciju. Međutim, sve se završi na opisivanju problema i konstataciji da će se preći na akciju, kad prođe ekonomska kriza i kad se steknu uslovi! Zaboravlja se da je upravo ovakav oportunistički pristup problemima u oblasti životne sredine jedan od generatora ekonomske krize. Kako? Zagađenost životne sredine i loš kvalitet života građana uzrokuju povećane troškove u zdravstvu, gubitke na radnim mestim zbog odsustva zaposlenih i veoma su skupi projekti čišćenja zagađenih vodotokova i zagađenog zemljišta! To su troškovi koji nisu direktne investicije i ne bi bili neophodni da smo se pridržavali zakona i procedura.- zaključila je Ruža Helać.

Šta su zamerke na ovakav aktivistički način rada?

- Zameraju nam da se, često, posle emitovanja emisija “Zelena patrola na delu” zatvaraju fabrike i ljudi ostaju bez posla u vreme ekonomske krize. Što nikako nije tačno! Mi smo se uverili da zagađivači ne poštuju ni druge propise! Zaposleni su takođe ugroženi jer se ne vodi računa o zaštiti na radu, plate su male i nisu redovne, ne plaćaju obaveze prema državi I poreski su dužnici! Oni samo besomučno iskorišćavaju prirodne resurse i radnu snagu. Uništavaju putnu infrastrukturu i bezobzirno zagađuju životnu sredinu! To nisu poželjni investitori! Za njima ostaje samo jad, beda i bolest! Tako je svugde gde smo snimali! Podsetiću na poslednji aktuelni primer: slučaj obolele dece u Zajači gde Farmakom prerađuje stare olovne akumulatore.

Kakva je perspektiva serijala “Zelena patrola na delu”?

- Dobra! Nama se veruje! Veruju nam mediji, NVO, građani i inspektori! Imamo više od 500 prijava najrazličitijih ekoloških problema! Već smo poznati u regionu, gde smo snimali neke emisije. Serijal se emituje na velikom broju TV iz Srbije, ali i iz regiona. Zahvaljujući TV B92, na kojoj se serijal emituje premijerno, od aprila 2013. godine 4. ciklus serijala “Zelena patrola na delu – Šta je bilo posle” može se gledati i na teritoriji SAD.

Decenijama se ova energična Novosađanka bori protiv zagađivača zemlje, vode i vazduha, ali istovremeno i ukazuje na takozvane salonske ekologe čiji su projekti mrtvo slovo na papiru, kao i vrhunske stručnjake iz oblasti zaštite životne sredine kojima je glavna briga da se nikome ne zamere

Mada ne može direktno da kažnjava počinioce, Udruženje Zelena patrola (mobilna grupa za preventivno i brzo eko delovanje) je postalo bauk za zagađivače prirode.Za četiri godine otkako je osnovana, stiglo je više od 500 prijava građana ili institucija, uglavnom zbog sličnih problema: vodotokovi u koje se uliva kanalizacija, zemljišta zatrovana pesticidima, vazduh zagađen zbog fabrika ili saobraćaja… Iako ne mogu da stignu na sva ta mesta, mladi aktivisti ukazuju na problem, dižu frku u javnosti, zovu inspektore i medije, pa na kraju, u velikom broju slučajeva dođe se i do nekog rešenja. Od proletos snima se i četvrti ciklus dokumentarnog TV serijala „Zelena patrola na delu” pod nazivom „Šta je bilo posle”, koji se prikazuje i u SAD. Inače, ova emisija je čedo Vojvođanske zelene inicijative – VZI, a autorka i urednica je predsednica te nevladine organizacije, Novosađanka Ruža Helać. Iskustvo ove izuzetno radoznale, energične i preduzimljive žene je da i muškarac „skromne pameti” misli da je pametniji od najinteligentnije žene, pa je stoga 2002. sa 13 ženskih entuzijasta različitih profesija, osnovala VZI kao neformalnu mrežu ekoloških i omladinskih organizacija na teritoriji Vojvodine. Kada bi članovi bili muškarci, svaki bi hteo da upravlja, dok se ovde, tvrdi naša sagovornica, neguje najviši stepen demokratije. Niko nikome ne popuje, nego se razvijaju diskusije na određenu temu, nema nabeđenih autoriteta, nego borbe argumenata.

Sve je manje novca

Za ovu deceniju i više VZI se razvijala i granala na sve strane, uvek sa jednom istom pretpostavkom: postizanjem ravnoteže u prirodi, ova naša planeta može da bude mnogo bolje mesto za život. Širok je spektar aktivnosti VZI u kojoj se ljudi udružuju prema projektima: ekološki akcidenti, seminari, konferencije, letnji kampovi, festivali… Za svaki od tih projekata konkuriše se kod institucija koje se bave zaštitom životne sredine odakle uvek stiže manje novca nego što je potrebno. Svi su volonteri, delaju izvan radnog vremena, pa tako ni predsednica ne uzima honorar za svoj angažman. Ruža Helać je mašinski inženjer, zaposlena je, mada ne u svojoj struci. Pre nego što je osnovala VZI, bila je umetnički rukovodilac u Ekološkom pokretu Vojvodine, a istovremeno se bavila književnošću. Pisala je poeziju, satiru, aforizme, tekstove za kompozicije rok grupa, osnovala Ekološko putujuće pozorište za koje je napisala pet pozorišnih predstava za decu.

– Prošla sam kroz različite faze promocije zdravih stilova života, održivog razvoja i zaštite životne sredine – kaže naša sagovornica. – Posebno uživam da ohrabrujem i pokrećem mlade ljude na delovanje, a rezultat toga su udruženja građana: „Ekonovinari”, „Ekolist”, „Zelena patrola”, „Omladinski ekološki klub”, „Zdravo”… Ova udruženja sada deluju nezavisno od Vojvođanske zelene inicijative koja im je, dok se nisu osnažili, bila partner na prvim projektima. Osim toga, mi u VZI pokrećemo medijsku kampanju kada se dogode neki ekološki akcidenti ali i učestvujemo u kampanjama koje drugi pokreću.

Otkako se bavi zaštitom životne sredine, Ruža prkosi zakonu fizike da jedno telo ne može istovremeno da bude na dva mesta. Dokazala je da može da bude na mnogo mesta odjednom, svuda gde su problemi, eko kampovi, festivali, gde se snima serijal koji je narastao na 36 polusatnih epizoda i emituje se na više od 50 televizija u regionu. Najviše voli kad sa mladim aktivistima ponovo dođe kod ljudi kojima su pomogli, ako ne uvek da reše problem, onda bar da ih ohrabre da izdrže dok se situacija ne promeni.

Pazi, vraća se „Zelena patrola”

– U ovom poslednjem nastavku serijala „Zelena patroli na delu – Šta je bilo posle” vratili smo se na dvadestak lokacija na kojima smo snimali u prethodnom periodu i zabeležili značajne rezultate – kaže Ruža. – Napravljen je put za građane Palića, izmeštena fabrika nameštaja iz Surduka, prestala sa radom Livnica 034 u Kragujevcu, zaustavljen rad ciglane iz Gornje Rogatice koja je kao gorivo koristila animalni otpad, pokrenute su javne rasprave u vezi s nekim „investicijama”, onemogućena je eksploatacija kamena sa lokacije „Srebro” u NP Fruška gora, u javnost je izašao problem obolele dece iz Zajačara… Osim toga, Zelena patrola deluje preventivno i na potencijalne zagađivače. Jedna od značajnih kampanja VZI nosi naziv „Svaka vest je ekološka vest”. Važno je, objašnjava naša sagovornica, da novinari i javnost svaku novost posmatraju sa aspekta uticaja na životnu sredinu…

nastavak možete pročitati u štampanom izdanju…