Vojvođanska zelena inicijativa

NOVI SAD, 26. oktobar 2006 - Od 20. do 22. oktobra 2006, na Vršačkim planinama održan je Ekološki radni vikend u organizaciji Švedske humanitarne organizacije "Individualna pomoć", uz podršku Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Pokrajinskog sekretarijata za informacije, Republičke uprave za zaštitu životne sredine, SO Vršac i Vojvođanske zelene inicijative. Osim ekološke edukacije na teme: Ekološka etika, Odnosi s javnošću i Javno zagovaranje i lobiranje, usvojen je predlog Ekološkog kodeksa. Tim povodom biće organizovana Javna rasprava u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu.

U subotu 21, oktobra osnovano je udruženje eko novinara "Eko vest". Za predsednicu ovog udruženja izabrana je Dragana Ratković, novinarka Radio Novog Sada i dugogodišnja urednica ekološke emisije "Pod staklenim zvonom", za generalnog sekretara, Maja Pavlica, novinarka Građanskog lista, članovi Upravnog odbora su: Dragana Milić, novinarka Radio Beograda u emisiji «Čekajući vetar», Mihajlo Vujasin novinar iz Dnevnika i Milisav Pajović, novinar Radio 34 iz Kragujevca. Članovi Nadzornog odbora su: Miloš Ćirković, fotoreporter iz Građanskog lista, Borislavka Dimitrov, novinarka iz Poljoprivrednika i Melita Moritz, novinarka TV Panonije.

Na Ekološkom radnom kampu bili su prisutni novinari iz Novog Sada, Kule, Smederevske Palanke, Vršca, Bele Crkve, Zrenjanina, Beograda, Niša, Kragujevca; zatim predstavnici ekoloških NVO: "Hrast" iz Krivaje, "Škola za opstanak" iz Beograda, "Škola Plus - Dositej Obradović" iz Bele Crkve, "Vojvođanska zelena inicijativa" iz Novog Sada, Udruga mladih "Maslina" sa Krka - Hrvatska, "Eko polis" iz Niša, "Kreativni centar" iz Bačke Palanke, UG "Antej" iz Sombora, ...

Edukativne aktivnosti su realizovane na radionicama i predavanjima koja su održale: Nada Lazić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj; mr Gordana Brun, bivši savetnik za ekološku edukaciju u Republičkom ministarstvu ekologije; Snežana Poledica, PR u Republičkoj upravi za zaštitu životne sredine i Ruža Helać, savetnica direktora Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine.

"Svaka vest je ekološka vest i cilj nam je da kod javnosti i novinara podstaknemo i pokrenemo razmišljanja kako sve ono što se nalazi oko nas, i pri tom nas svakodnevno okupira, utiče na životnu sredinu. Zapravo, želimo da se svaka vest posmatra kroz posledice na životnu sredinu", istakla je minulog vikenda u Pozorištu mladih predsednica Vojvođanske zelene inicijative Ruža Helać.

Svakodnevica
Ovogodišnji Dan močvarnih područja, zahvaljujući Vojvođanskoj zelenoj inicijativi i Udruženju eko-novinara "Eko-vest", dobio je obrise zajedničkog deljenja radosti stvaranja jer tog dana predstavljeni su ekološki kalendar, ekološki časopis "Eko-list", ekološki elektronski bilten "Eko NEC", bilten Festivala ekološkog pozorišta za decu, ali je i dodeljeno priznanje Najvolonter. Uz opuštenu i ležernu atmosferu, u prisustvu ministra zaštite životne sredine Saše Dragina i savetnika potpredsednika vlade Zorana Cvijanovića, ekolozi i novinari osvrnuli su se na sadašnjicu i sumornu svakodnevicu, ekološke probleme i ekološke katastrofe iz sveta, zemlje i našeg bližeg okuženja, ali su tim povodom i predložili kako bi ubuduće trebalo zajednički i efikasnije delovati u pogledu zaštite životne sredine.

Rezultati
Predsednica Udruženje eko-novinara "Eko-vest" Dragana Ratković istakla je da je osnovni cilj udruženja podizanje ekološke svesti građanja i edukacija, ali ne samo građana nego i novinara koji se bave svim što je u vezi sa zaštitom životne sredine.
– Zbog toga smo u program svoga rada uvrstili i obrazovanje novinara, kako bi se upoznali sa situacijom iz oblasti zaštite životne sredine – pojasnila je Dragana.
Rezultati rada udruženja su nakon samo godinu dana postojanja veoma vidljivi i što je najvažnije – brže se dolazi do informacija.
Kako kaže Dragana, mnoge ekološke organizacije obraćaju im se i ukazuju na probleme u njihovom okruženju.

Daska
– Nije naše da presuđujemo i odlučujemo u vezi s nastalim problemom, ili da iznosimo samo jednu stranu. Takve vesti nam predstavljaju samo dobru odskočnu dasku – početak da istražimo i ukažemo gde je i šta je problem u našem neposrednom okruženju, tako da, s ove distance, mogu da kažem da je udruženje pokazalo opravdanost svog postojanja – zaključila je Dragana.

Poseta zaštićenih prirodnih dobara u regionu Subotice je samo segment projekta ekološke edukacije novinara na terenu, koji su finansijski podržali Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.

Ekološki seminar za dvadesetak novinara iz štampanih i elektronskih medija je započeo predavanjima u Vizitorskom centru Ludaš. Predstavljene su vrednosti zaštićenih prirodnih dobara u regionu, mere zaštite i problemi sa kojima se upravljač susreće u zaštiti prirode.

Šetnjom edukativnim stazama na području Specijalnih rezervata prirode "Ludaško jezero" i "Selevenjske pustare", novinari su imali priliku da se upoznaju sa različitim staništima, od jezera, tšćaka i vlažnih livada, do slatine i stepe i da uživaju u lepoti pejzaža, nekih, čak i jedinstvenih za Vojvodinu.

Ovog vikenda, na Svetski dan posmatranja ptica, u Carskoj bari će brojni zaljubljenici u ptice i prirodu moći da posmatraju kolonije i jata koja iz severne Evrope jure ka Africi. Biće ih, kažu, više od 380 vrsta. Oni koji su to već videli, kažu da je doživljaj za nezaborav.

Nadaleko poznata "bara" je "carica" među močvarama. Prepoznatljiva i nezaobilazna na svakoj ekološkoj mapi. U međurečju Tise i Begeja svojom je lepotom, svojevremeno, zaludela i austrougarskog cara Rudolfa Prvog, po kome je i dobila ime Carska bara. Tu je pravio balove na kojima je svirao tada devetogodišnji Franc List! U njenoj "biografiji" piše: "svi koji su ovde lovili, tragično su završili".
Tako je bilo nekada. Danas, ovaj specijalni rezervat prirode, koji se prostire na oko 2.000 hektara, predstavlja pravo carstvo ptica i oazu netaknute prirode.

- Mozaičnost rezervata, koji je u prvoj zoni zaštite, ogleda se u isprepletanosti rečnog, barskog, močvarnog, livadskog, slatinastog i šumskog ekosistema, a sastoji se iz korita Begeja i Perleske bare, Tiganjice i dragulja prirode Carske bare - priča nam Milivoj Putić, ovdašnji menadžer turizma.
U njoj se gnezde svih osam vrsta evropskih čaplji i ova ptica je njen zaštitni znak. Bogatstvo rezervata čini oko 250 vrsta ptica, od čega su 140 stanarice, a 110 selice. Mnoge od njih nalaze se u Crvenoj knjizi svetskih i evropskih ugroženih vrsta.Zbog značajnog prisustva ptica močvarnica, rezervat je proglašen za ramsarsko i IBA područje i pod zaštitom je Uneska.A u svojim nedrima čuva i oko 500 biljnih vrsta!

I dok pripadnici "sedme sile" i članovi udruženja "Eko vest", ploveći turističkim brodićem u sklopu promocije projekta "Zaštićena prirodna dobra Vojvodine", koji finansiraju pokrajinski sekretarijat i Ministarstvo životne sredine Srbije, pokušavaju svojim fotoaparatima i kamerama da ovekoveče let čaplji, čigri, galebova, shvataju da je to "nemoguća misija", jer su ove prelepe ptice odlučile da se sa nama malo našale igrajući žmurke.
Dolazimo i do vizitorskog centra odakle puca pogled na ceo rezervat, o kome se stara ribarsko gazdinstvo "Ečka".

Ovog vikenda na Svetski dan posmatranja ptica, odavde će brojni zaljubljenici u ptice i prirodu moći da posmatraju čitave kolonije i jata koja iz severne Evrope jure ka Africi, njih više od 380 vrsta. Oni koji su to već videli, kažu da je doživljaju za nezaborav.

AMBASADORI
REZERVAT pruža i turističke usluge. Eko-turizam predviđa obilazak rezervata turističkim brodom, foto-safari, korišćenje čamaca na vesla i kanua, šetnju "stazama zdravlja", posmatranje ptica uz vodiča, iznajmljivanje bicikla, razgledanje iz vazduha motornim zmajem... Tu je i hotel "Sibila" za sve koji bi ovde da se zadrže duže. Dolazak gostiju mora biti unapred najavljen i isključivo u pratnji rendžera. Od početka godine "Carsku baru" posetilo je 13.200 turista. Među najpasioniranijim ljubiteljima "Carice" su ambasadori Rusije i Poljske u Srbiji.

U Specijalnom rezervatu prirode "Stari Begej - Carska bara" ovog vikenda, povodom 6. oktobra - Svetskog dana staništa, biće upriličeno posmatranje ptica i foto-safari, te obilazak turističkim brodom do vidikovca. Po rečima menadžer turizma u Carskoj bari Milivoja Putića očekuju se velika jata iz severne Evrope na putu ka Africi, što bi trebalo da doprinese i većoj posećenosti ovog rezervata prirode.

U bari se, inače, gnezdi svih osam vrsta evropskih čaplji i ova ptica je zaštitni znak specijalnog rezervata. Oko 250 ptica od kojih su 140 stanarice, a 110 selice, predstavljaju bogatstvo rezervata i mnoge od njih nalaze se u Crvenoj knjizi svetskih i evropskih ugroženih vrsta. Na Carskoj bari žive vidre i divlje mačake, veoma ugrožne vrste u Evropi, pa je rezervat zbog toga, ali pre svega zbog staništa ptica močvarica proglašen za ramsarsko i IBA područje i pod zaštitom je Uneska.

Ove godine Carsku baru posetilo je 13. 200 turista (najviše je bilo đačkih ekskurzija, ali i individualnih poseta), što je prema Putićevim rečima, izuzetno dobro, jer je broj poseta, zbog zaštite biljnog i životinjskog sveta, ograničen na 15.000 gostiju. Inače, rezervat se sastoji od tri bare, Tiganjice, Perleske bare i Carske bare koje su u prvoj zoni zaštite i boravak u rezervatu je moguć jedino uz dozvolu Ministarstva životne sredine. Bare se prostiru na 1.700 hektara, a nalaze se u međurečju Begeja i Tise, dok se područje ogleda isprepletenošću rečnog, barskog, močvarnog, livadskog, slatinastog i šumskog ekosistema.

Putić kaže da je ranije problem u zaštiti Carske bare bio ljudski faktor, a sada globalni - zamuljavanje, što je karakteristično za stajaće vode, jer je mulja sve više, a vode sve manje. Zato je u saradnji sa Ministarstvom životne sredine kilometar bare revitalizovan, a kako bi eko sistem opstao urađeno je izmuljavanje. Uz to, urađena je i hemijska analiza mulja i ustanovljeno da je bogat organskim materijama, te da može biti koristan za organsku proizvodnju.

Gosti ovog rezervata prirode nadavno su bili novinari koji su na Carskoj bari boravili zahvaljujući Udruženje novinara "Eko-vest" koji se bave očuvanjem životne sredine.

Ovo novinarsko udruženje finansijski podržava pokrajinski Sekretarijat za životnu sredinu i održivi razvoj i Ministarstvo za životnu sredinu, a po rečima predsednice ovog udruženja Dragane Ratković, poseta Carskoj bari organizovana je ne samo radi informisanja javnosti i afirmacije zaštićenih dobara nego i zbog podizanja ekološke svesti i ukazivanje na probleme u zaštiti.

Udruženje eko novinara "Eko vest ", koje okuplja novinare iz različitih medija, koji prate oblast zaštite životne sredine, održivog razvoja i ekologije u subotu je obišlo Specijali rezervat prirode "Stari Begej- Carska bara" i Belo blato. Projekat nosi naziv "Zaštićena prirodna dobra Vojvodine" i ima za cilj da se afirmišu zaštićena prirodna dobra, kao i da se ukaže na njihovu važnost za očuvanje prirodne baštine i zaštitu biodiverziteta.

Pre više od godinu dana formirano je udruženje novinara "Eko vest" sa ciljem da se na terenu novinari upoznaju sa prirodnim dobrima,njihovim vrednostima ali i problemima u zaštiti kako bi se skrenula pažnja javnosti na probleme u zaštićenim prirodnim dobrima. Ekipa yueko televizije zahvaljujući gradskom veću zaduženom za ekologiju i komunalije boravila je na Carskoj bari.

Specijalni rezervat prirode "Stari Begej-Carska bara" nalazi se u srednjem Banatu, 17 kilometara od Zrenjenina u međurečju Tise i Begeja. Staralac jovog dobra je Ribarsko gazdinstvo "Ečka". Do 1971.godine brodovi su plovili Starim Begejom, a sada je to mrtva reka duga 10 kilometara i duboka oko metar. Problem, kao i u većini močvarnih područja predstavlja eutrofizacija i stvaranje mulja koji je dubok i do četiri metra.

Da bi se očuvala reka, ove godine je počela realizacija odmuljavanja reke koja staje 42 miliona dinara. Šarolikost rezervata ogleda se i isprepletenosti rečnog, barskog, močvarnog, livadskog, slatinastog i šumskog ekosistema. Sastoji se od starog korita Begeja i Perleske bare, Tiganjice i Carske bare. Ovde ima oko 250 vrsta ptica i 500 biljnih vrsta. Otvaranje međunarodnog istraživačkog centra zajednički su finansirali Nacionalni parkovi Italije, Izvršno veće Vojvodine i mesna zajednica "Belo blato".

Centar ima tri laboratorije i sobe za smeštaj naučnika i istraživača. Projekat se realizuje u nekoliko faza. Krajem juna eko novinari upoznali su se sa zaštićenim prorodnim dobrima na Severu-Bačke kojima upravlja "Palić Ludoš", a u decembru je planirana izložba fotografija. Projekat "Zaštićena prirodna dobra Vojvodine" realizuje se uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivog razvoja i Ministarstva životne sredine.

VRŠAC, 29. oktobar 2007 - Radomir Delić iz Starih Ledinaca i Milan Srdić novinar Radija 021 dobitnici su ovogodišnjih priznanja koje je dodelila nevladina organizacija Vojvođanska zelena inicijativa i Udruženje eko-novinara "Eko vest", na Ekološkom kampu - Vršački breg 2007, koji je održan od 25. oktobra do 28. oktobra 2007. godine.

Radomir Delić je dobio priznanje za građansku, a Milan Srdić za novinarsku hrabrost i doslednost u zaštiti životne sredine za 2007. godinu.

Udruženje eko novinara "Eko vest" okuplja novinare iz cele Srbije, koji su se i ove godine našli u Vršcu na Ekološkom kampu u organizaciji Vojvođanske zelene inicijative i Švedske humanitarne organizacije "Individualna pomoć". U okviru četvorodnevnog kampa oko 30 novinara iz Srbije i 20 predstavnika ekoloških NVO, kao i gosti iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, razmatrali su aktuelne probleme u zaštiti životne sredine u Srbiji i regionu.

Pored analize trenutnog stanja na Balkanu i daljih aktivnosti i aktivizma u cilju razvijanja građanske svesti, u okviru eko kampa prikazani su filmovi o zaštiti životne sredine, a jedna od glavnih tema, značajnih za čitav region, je panevropski naftovod, koji bi trebalo da prođe i kroz Srbiju.
Vojvođanska zelena inicijativa, kao članica NGO PIPELINE NETWORK će učestvovati u aktivnostima koje će realizovati ova mreža, s ciljem nadzora uticaja na životnu sredinu i bezbednost u regionu.

U okviru predavanja i diskusije sa eminentnim stručnjacima, razmatrala se i mogućnost uvođenja zaštite životne sredine u škole, kao obaveznog stručnog predmeta.